Ljudi, počeo sam da radim na svadbi. Svojoj. Motherfucker! Koliko posla! Mora da sam porastao. A nisam ni provalio. Znam da će svadba doći i proći tako brzo da neću stići ni da primetim. A onda deca, unuci, penzija i smrt. Frka mi je. Ako su mi 25 godina prošlo ovako brzo. Sledećih 25 će još brže, sledećih 25 još brže itd. Gotovo. Ne pitam se o smislu smislu života, znam koji je. Nemam krizu srednjih ni bilo kojih drugih godina, ne šizim zbog svadbe, ne lupam... Samo upozoravam one koji imaju još mnogo života pred sobom, da ih isto to čeka. Ako su dovoljno srećni.
Нема коментара:
Постави коментар