Gledam moju debelu glupu lenju mačketinu kako se premešta sa mesta na mesto, žmirka tri sekunde i zaspi kao crkotina. Moja keva mu zavidi: „E, to je život...“ Ja se, lično, nikada ne bih menjao sa tom vrećom buva. Narkolepsija mi nikada nije bila ideal, a kada probam da zamislim život od koga bih prespavao 90% , ma jebeš takav život. Siguran sam da bi se moj mačak radije menjao sa mnom. Doduše, februar još nije prošao kako treba, možda mi se menjao za koju nedelju, ako znate šta mislim...
Razmišljam o karmi. Kinezi su zakonom zabranili reinkarnaciju Bude. Dve gluposti u jednoj rečenici, ali ako reinkarnacija kojim slučajem zaista postoji, mislim da bi najveće zločince trebalo vraćati na zemlju u telu mačke. Da imaju tek toliko energije da se protegnu pre nego što ih ponovo savlada san, i tako ceo život. I to ne jedan nego devet. Kao devet krugova pakla. Užas. Doduše, bolje i mačka nego pas, ali o tome neki drugi put.
Нема коментара:
Постави коментар