Dora

Otvorio se novi prozor za čet, i pojavila su se ružičasta slova:
-Zdravo, kako se zoveš?

Ufff… Sada nema nazad. Srce mu je zalupalo jače nego kada je Partizan ušao u “ligu šampiona”. Šta reći? Nema šanse da joj kaže pravo ime.

-Zdravo, ja sam Mladen,

-Zdravo Mladene, ja sam Dora. Želiš da pričamo?

Da, Dora, sigurno. Jovan se nasmejao u sebi.

- Reci mi, Dora, o čemu bi želela da pričaš?

- O čemu god hoćeš, dušo, samo tvoja sam. Stidljiv si. Reci mi nešto o sebi.

- Pa, imam 40 godina...

- Ooo, super. Volim starije :)

- Prvi put sam na četu...

- A neće biti ni poslednji sada kada si upoznao mene. Ja sam najbolja. Raspaliću ti maštu, vraćaćeš se svako veče.

- Ma kakvi, nije to za mene.

- Šta nije za tebe? Muškarac si. Oženjen?

- Da, imam ženu, i decu.

- Eto, razumem ja sve, dušo. Nije Dora neka balava klinka. Ja sam prava žena, koja zna šta ti treba!

Jovan se nasmejao u brk. Svidelo mu se to što razgovara sa nekim ovako direktno, bez uvijanja. Nije se osećao kao da vara svoju ženu, ali je doza uzbuđenja svakako bila prisutna. Zašto ne nastaviti avanturu, niko ne mora da zna.

- Kako izgledaš, Dora?

- Crnka, 32 g, visoka, sa velikim grudima i dugim nogama.

- 'Ajde!? Pa zar niste sve takve, kao po kalupu :)

- Zezaš, a? Matori bezobrazniče... Kako bih ti pokazala neke stvari, video bi svoga boga.

- Uf, uf što si me uplašila.

- Sad sam izašla ispod tuša, na sebi imam samo peškir... pustiću neku muziku a ti nemoj da odeš.

Sama pomisao na golu, bujnu, pohotnu crnku, koja zavodnički njiše kukovima dok se udaljuje od njega, je bila dovoljna da mu krv prostruji kroz telo još brže।

- Jesi li još tu?

- Jesam. Šta si pustila?

- Bajagu. Najviše volim da se jebem uz njegovu muziku.





Nastavak sledi za par dana, dok ga smislim...