Čas istorije

Rešio sam da pogledam preko ramena, iako obično striktno gledam napred poput zauzdanog kljuseta. Bacio sam pogled tako daleko unazad, da se On izgubio u gomili lepih dana i nezaboravnih noći. Otišao je u jedno daleko carstvo, u jedno bolje vreme, na neko drugo mesto,neki drugi svemir,čak. Da konkretizujem: pričam o istoriji, koja je učiteljica života, ali je u slobodno vreme kurva koja kopulira isključivo sa pobednicima. U interesu nas, luzera, je da pričamo priče o lepim vremenima kako ona ne bi prešla u trajno vlasništvo kuronja koje je pišu. Svojim korenima dugujem toliki napor da ispišem par redova o carstvu jednakih i zadovoljnih. O apsolutnom raju na zemlji i krahu imperije čije posledice neminovno trpimo. Znam da je toliko godina prošlo, ali moram reći nešto o Vizantiji, i Njenom padu. Ikar je pao, F117 je pao, ali pad Vizantije je toliko sjebao sve, da ćemo tek u godinama koje dolaze postati u potpunosti svesni posledica Turske prevlasti nad tom Svetom imperijom. Pre nego se bacim na kuknjavu, moram reći da je Viza bila carstvo koje je hranilo mnogo usta, koje je bilo otvoreno prema svima, gde je moglo da se radi i pošteno živi od rada, što je najbolje, da se uživa u svakom trenutku u njoj. Vizantija. Kultura. Napredak. Pozitivna energija. Pod vlašću časnih i pravednih vladara, carstvo je bujalo, zavisno od trgovine, usluga, slučajnih prolaznika i stalnih posetilaca. Vizantijske kapije i ulice popločane zlatom su svakog dana u nedelji činile svoje poklonike, prolaznike, stanovnike, kmetove i paore srećnima i ponosnima što pripadaju tom svetu gde su pozdrav i osmeh garantovani svima. Dok se crni Arnautski oblak nije nadvio nad carstvom. Proklete osmanlije su opsele carstvo. Želeli su da ugase svaku svetlost, da pokvare sve što je dobro, da uprljaju sve što je čisto. Uz zvuke zurli, posle mnogo pojedene halve i popijene kahfe, uspeli su u tome. Alah im je dao Dženetski rahatlokum, i srušili su Vizantiju. Ne bez borbe. Ne bez teških posledica, ne bez žrtava. Upravo u čast onih dana kada je Vizantija poput Aleksandrijskog svetionika bacala svetlost na ceo grad, nas nekolicina preživelih gotovo svake večeri nazdravljamo i kunemo se da ti dani neće biti zaboravljeni, i da će se nekada vratiti. Nije bitno kada, nešto tako vredi čekati, a Turci ne mogu vladati doveka, srušiće se jebeni Grand. Dotada, želim da svi koji su ikada popili pivo u Vizantiji bace pokoji komentar podrške ili kritike. Da pokažu da smo živi. Jer, dok mi živimo, i Viza živi!!!

BROJ3VI

Noćas dugo nisam mogao da zaspim, što zbog Merkurijanaca, što zbog pomeranja sata. Čudo jedno koliko me je to mučilo. Onda sam počeo da radim ono što uvek radim kada ne mogu da zaspim. Neko broji pare, neko broji ovce, neko broji ribe, a ja samo brojim. Igram se sa brojevima u glavi. Tako sam izračunao da je verovatnoća da sam bio statističar u prošlom životu 49,45%. (see what i did there?) naravno, verovatnoća da reinkarnacija zapravo postoji je 0, al ajde. Elem, sinoć sam nešto vrteo po glavi, imao sam oko 900 poseta na „ILEGALI“ za manje od 2 meseca, zapravo 918 za 42 unosa, što mu dođe na 21,86 čitanja po unosu, bla bla... onda nešto gledam, do hiljadarke mi manjka 82 čitanja a to bi bilo 3,727272... dalje, sada je utorak znači u subotu prebacujem PRVU HILJADU!!!!!! A sudeći po Donaldu ili Bilu ili Montgomeriju- posle prve hiljade sve ide lako. Ladno mogu da odmah počnem da pišem slavljenički blog, i da prognoziram da ću u subotu veče imati 1001 posetu. Odmah idem da spavam, a Vas pozivam da mi pomognete da ostvarim taj cilj. A ako ne budem zaspao odmah, verovatno ću da brojim koliko sam piva mogao popiti za sve vreme koje sam proveo kuckajući ove redove zadnjih.... 43 dana. Auuu, sad sam tužan.

Kontakt pete vrste

Uf, ljudi šta mi se sve izdešavalo. Siguran sam da ste primetili da mi dva dana nije bilo bloga... kurac moj ste vi primetili, znam ja sve, i ko čita i ko kupi poene kod mene tako što se samo hvali. Nio nebitno, o tome trasu. Ali čeveras- razlog mog izostanka od par dana, znači strašno.

Pričao sam vam kako sam u Grčkoj na ekskurziji video vanzemunce... Nisam? Pričaću vam, moram sada da vas uputim u sveže događaje dok još ima zdravih nerava ispod ove frizure. Daklem, krenem ti ja tako iz paba (a odakle drugo?!) prema gajbi, dođem do ravnice gde sam se rastao sa Vampirom, sećate se? Šta? Ni to nisam završio? Stvarno sam odlepio. Nema veze, ima jedna visoravan odakle puca pogled na grad, gde obično usporim malo i uživam u prizoru dok me mraz, čudovišta ili psi lutalice ne poteraju da loma požurim. E baš kad sam, pripit, bio na toj visoravni, obasjala me je jaka bela svetlost. Mislio sam da prolaze neka kola, da su upalili ulično osvetljenje, ili da mi je pao šećer pa haluciniram, al jok! Pogledam iznad sebe i vidim objekat koji leti a u obliku je plitke posude za jelo... ne mogu se setim kako se zove, još sam pod utiscima, ali znate na šta mislim. Bela svetlost me je bukvalno podigla sa zemlje, i u tom trenutku mi, o ironije, pada mrak na oči. Sledeće čega se sećam je metalni plafon iznad mene, ja vezan na operacionom stolu, a vrata skučene prostorije se uz „vuššššššš“ zvuk otvaraju. Jebeš mi sve ako lažem, ulaze Megan Fox, Olivia Wilde i Marie Luv. U crnim uniformama. Bez rukava. I nogavica. A ja vezan. Maler. Šta se dešava, pitam ja.

- Tišina, zemljanine! Ti si izabran kao reprezentativni uzorak tvoje vrste za seciranje i ubiranje genetskog materijala radi prikupljanja informacija za buduću invaziju našeg naroda na Vaš!

- Ček, ček! Da niste vi iz NATO-a? Vi ste već imali invaziju, šta ćete više? Ne dam se ja.

- Mi smo izvidnica sa Merkura, i sa tom Natom nemamo ništa.

- E, kakve sam ti ja sreće, Merkurci da me čereče... procvileh više za sebe.

- Merkurijanci! I da znaš da je vaš kraj blizu!

- Dobro, makar će me ispitivati najlepše Merkurijanke, probah da dobijem njihovu naklonost laskanjem...

- Kakve merkurijanke, mi smo muškarci- oficiri, krvoločni i trenirani da osvajamo i ubijamo, javi se Olivija, koja je do tada glancala aparate za koje sumnjam da su se trebali naći u mojim šupljinama.

- Ne slušaj ga, Brate, odgovori mu Megan, pokušava da nas zbuni svojim takltikama, zajebani su zemljani...

- Ček, ček, dame moje- okuražih se ja.- Ako ste vi mužjaci, mogu li da znam kakve su Vam žene? Već sam pravio planove da uzmem njihovo državljanstvo ako su im ženke još bolje ribe.

- Brate Golose, obrati se Megan Oliviji, pokaži mu hologram tvoje supruge. „brat Golos“ izvadi nešto nalik kreditnoj kartici, prođe prstom preko nje, i laserski zrak poče da obrazuje neki prikaz.

- AAAAaaaaaaaaaaahhhhh! Gasi to! Gasi, molliiiim te. Žene, ljudi, humanoidi, sklonite tu spodobu, ako Boga znate, zaurlah od bola kad videh da je hologram obrazovao lik Bokija 13. Dođavola, znao sam da ta spodoba ne može da bude sa ove lepe planete.

- Dosta! Viknu brat Golos, očigledno iznerviran što sam mu izvređao ribu. – biopsija počinje odmah!

Na lice mi se spustio aparat koji je bio nalik masci za anesteziju. Nisam mogao ni glasa da pustim, samo sam mumlao, poput Koštunice u „insajderu“.

- Braćo, uklonite njegovu odeću! Čuo sam uznad sebe.

- MMMmmmph. Mhphphhhmmmh.

- Uklanjam odeću... majica, pantalone... veš.... Ali...

- Mphmmmmh!!

- Ovo nije kako treba! On ima...

- Mpphmmmh?

- Ovo je neka greška, njegovi organi su...

- Mmhhmpmbbbm?

- Kao naši, samo manji.

- Mm?

- Ne možemo uzeti uzorak sa defektne jedinke, bolje da ga vratimo i nađemo reprezentativnu jedinku.

- Mhm!!

- U redu, dajte onaj anestetik koji oni zovu „pivo“, unesite mu par litara i vratite ga, a mi ćemo naći drugi uzorak.

Kada je pivo počelo da se sliva niz cev u mojim ustima, bio sam malo zabrinut। Mislim, ni čips mi nisu ponudili, a onda ponovo bela svetlost. Zvučne vibracije poput hiljadu turbina. Čulne oscilacije su napokon eskalirale u nadčulnu senzaciju gde i vreme i prostor prestaju da postoje. Tek kada mi se um ispraznio zasićenja tih nadražaja, shvatio sam da ležim na istom mestu odakle sam bio i otet. Kazaljke na čuci su pokazivale isto vreme pre nego sam bio u drugoj galaksiji, samo su tragovi remenja na rukama, kojima sam bio vezan ukazivali na to da se zaista desilo ono što se desilo. Požurio sam gajbi da napišem ovo, jer sil veća od nas nam želi zlo. Ako mi se nešto desi- krivite seksi Merkurijance, koji traže muškarce sa ženskim organima.

Karleušo, čuvaj se!

19.02. – 20.03.

To je vodeni ženski znak, pod vlašću i uticajem Jupitera. Takođe se oseća i uticaj Neptuna. Rođieni pod ovim znakom su predodređeni za patnju i tragiku. Preterano su osetljivi, i žive u svom romantičnom svetu, koji je sazidan od najpoetičnijih i potpuno nestvarnih elemenata. Toliko se znaju zaneti u svoje prevelike fantazijeda vrlo često izgube tlo realnosti pod sobom i skrenu na staze osobenjaštva. Plašljivi su i kao da nemaju dovoljno hrabrosti da se probijaju napred, ali to njima ne smeta. Oni uživaju pomažući drugimaa za sebe zadržavaju pravo da večito pate, tvrde da su nesrećni. Žele svima da pomognuni u tome često preteruju. Ne znaju nikada da odbiju zatraženu pomoć.
Nemoćni su i onda kada treba da dokazuju svoje vrednosti. No iz svakakviih neprilika u koje upadaju izvlači ih njihova dobra sreća a pošto ljudi rođeni u ovom znaku nemaju loš karakter i svi ih vole to je dovoljno da čovek bude srećan. Ne vole velike poduhvate i preveliku aktivnost, izbegavaju svaku nervozu i gledaju da se što bolje provedu a da što manje rade. Traže prijatelje da bi im bili od koristi. Večito pomažu druge i zato se stalno bore. Osećaju se dužni da sve nauče i da sve znaju. Bojažljivi su ali na poseban način, i zbog toga su vredni poštovanja. Ti ljudi malo govore, radije se postavljaju iza stavova drugih. Ovi ih lako navedu da se bore za njih a oni na to još i zahvaljuju i trude se na sve načine da poravdaju to poverenje. No i pored svega su veoma časni, miroljubivi i pametni a možda i malo više emotivni. Veoma su naklonjeni slikarstvu, i tu tek dolaze do punog izražaja. Puni su duha i zato ne podnose nikakvu organizovanost stvari. Večito sanjare, veliki su boemi, i iznad svega vole neposrednost i spontanost. Nikakav rad i sjaj im ne mogu nadoknaditi njihov romantični nered nihovo carstvo fantazije. Bez obzira na sve ostalo, uvek žele da se vrate u to svoje carstvo i sve ostalo im je vrlo strano. Kvaliteti su im okretnost, miroljubivost i snalažljivost a mane nezainteresovanost, neodlučnost. Oboljevaju od plućnih bolesti i groznice. Neodlučnost će biti njihova najveća smetnja u postizanju nekih značajnih uspeha na poslovnom polju. Mogu doći do velikog bogatstva samo moraju da imaju više poverenja u svoja razmišljanja i da ne prihvataju svaki savet koji im se da. Imaju interesa za više stvari i za njih će biti problem kog posla da se prvo prihvate. Moraju se priviknuti na određeni red i da uspostave principe u životu. Imaće uspeha u finansijskim profesijama i poslovima koji su indiektno povezani sa umetnošću. Njihovom uspehu doprinosi i velika popularnost koju uživaju u društvu. Srećni brojevi su im 2, 3, povoljni dani- ponedeljak i utorak, a boje crvena i ljubičasta. Poznate ličnosti rođene u ovom znaku su Viktor Igo, Monteskije, Renan, Saša Gitri, Branko Radičević, Petar Preradović, Ferdo Šišić.

Sanjao sam san

U stvari, to je bio film, u kome idem da gledam neki film. U bolnicu. Sa diskotekom. I tunelima. Na Zlatiboru. Gde moja sestra radi kao instruktor joge. I pilatesa. Za matorce. A ja ne mogu da nađem salu za projekcije. To je fora. Uputstva mi pišu na ulaznici. Gubim ulaznicu. Bežim od medicinske braće. Oni su izbacivači. Upadam u pomenutu diskoteku. Tamo su izbacivači pičkice. Prebijem ih sve. Banjavam u salu za projekcije, bez karte. Na foru. Unutra 330 ljudi. Nema platna. Samo 500 monitora. Svako gleda svoj. Na svakom ide film. Isti film, ali iz drugog ugla. Različiti kadrovi. Neki new-age experiment. Posle 5 minuta se pravi pauza. Izlazim iz sale. Kontam da je film sniman upravo u bolnici u kojoj se nalazimo. Druga projekcija je u drugoj Sali. Nemam pojma gde. Sestra se ljuti na mene jer sam gazio po oribanom hodniku. Počinje film. Tom i Džeri se ubijaju na 1000 različitih načina. U kadru su i snuff sekvence u kojima se ljudi tamane na isti način kao crtaći. Puštaju Euro- sport 2. Smešni kadrovi u kojima se sportisti povređuju. Svi se smeju. Meni je muka. Bežim napolje. Budim se. Kunem se sebi da neću zaboraviti ovaj san, i da ću pisati o njemu. Potežem dobar gutljaj vode. Vraćam se da spavam. Umorniji sam nego kada sam legao. Od onolikog bežanja. Sranje.

Obožavaoc

Biljana Cirovic to Bojan Milic
Čekam blog.'ocu na spavanjeeeeee,ajde blago meni,dosadi. :p
Evo do čega je došlo, dragi čitaoče, ja imam obožavaoca. Ne fana kao neka narodnjakuša, ali nekog ko voli to što radiš. Dobro, to što mi je obožavaoc rođena žena, nema veze. Nema tu nepotizma, keve mi. Zna riba da me izriba kao niko, kada misli da treba. A ona stvar koju voli a ja je radim je, na moju veliku žalost, blog. Tako da ja sada moram da budem još bolji u pisanju istog, da me ne bi ostavila, i otišla za nekog drugog blogera, koji ne zapostavlja svoje unose zbog sitnice kao što je offline život. Videli ste šta mi je napisala na fejsu. Kako ja sada da zaklopim lapa- topa, i da odem na spavanje? Nikako. Sedi i piši. Doduše, nije loše kad ti obožavaoci vrište, da se ne lažemo. Moram da se navikavam na teret slave, jer će uskoro da me zapljusne sa svih strana. Možda mi se čak broj čitalaca popne na 7, da kucnem u drvo. Ali, neću da baxuziram, radiću ono što “radim najbolje“, a do onog dana kada pored fanatičnih fanova budem imao i mrske mrzioce će proći par Halejevih kometa. Samo da se zna.
Aj, obožavalac- na spavanje।


P.S.
Hvala za obožavanje.

Zaluđica

Uf, što se zaludeh, nisam ni provalio koliko je dockan! Videćete rezultate ove moje zaluđice uskoro. Dotad- omerta, bato. Top secret. Ali sam baš ponosan i zadovoljan. Nisam mrdnuo od računara 12 sati, sad neću moći da zaspim do preksutra. Ali vredelo je. I feel good. Ćao, zdravo!