Slava

Danas sam opet glumatao neko mudo po stranci, svi se oduševljavaju kako radim to što radim, dalje- ceo dan čitam komentare na blogu gde mi svi poručuju da sam odličan, samo da nastavim, I provaljujem sebe već neko vreme unazad, počinjem da uživam u tome. Mislim, uvek mi je prijalo kada neko za neki moj plakat, slogan, miks ili prezentaciju kaže da je dobra, ali ovo je DROGA! A svi koji me znaju će reći da sam zakleti protivnik droga. Oni koji me BAŠ dobro znaju će reći da je to što sam rekao pre 3 sekunde sviranje qrcu, ali nema veze, nisam osoba koja potpada pod zavisnosti lako, zato sam osmislio igru. Imam 4-5 čitaoca. Na internetu. Internet je slobodan medij, za razliku od , recimo televizije. Zato Ga volim. Ok, ja sam te čitaoce našao na internetu, ali ja ne želim da Oni (odnosno baš TI) budu samo „čitaoci“. Hoću da mi budu prijatelji, sa kojima mogu da razgovaram, makar samo na ovaj način. Srećan sam što sa većinom od Vas mogu da pričam i uživo, ali „Ilegala“ nije jednosmerni medij u mom vlasništvu. Osmislio sam tu reč i čitav koncept još 2004. i danas ona nije to što sam želeo da bude. Stoga Vas pozivam, ne, MOLIM da mi pomognete da budem bolji pisac, da stvorim zabavniji servis, da Vas jednostavno uključim u neku priču koja zbog Vas uopšte i postoji. Pomenuo sam igru. Evo je. Pravila su sledeća:
- Imate stranice http://compadrekg.blogspot.com/ ; i http://ilegala.wordpress.com/ .
- Pričao sam o vojsci, vampirima, vanzemljacima, aci lukasu, mačkama, kučkama, PMS- u , SMS- u , fejsu spejsu depresiji, Japanu, časti itd. Nema više vijuga koje nisam silovao da bih iskopao par rečenica kojima bih Vam priredio par minuta zabave. Sada mi teba Vaša pomoć.
- Želim da se registrujete na neki od gorepomenutih servisa, i ostavite komentar ili kraći sastav na temu „Da sam čarobnjak...“
- Tema mi je pala na pamet u trenutku dok sam pisao ovaj blog, tako da imate pravo da Vam se ne dopada.
- Naravno, nemate pravo da iskulirate ovu temu jer, tu je kvaka, ja neću ništa pisati dok ne dobijem 6 sastava, blogova ili komentara od najmanje 10 rečenica na datu temu.
- Ne, ne šalim se, nije prvi april, i nije fora. Kontam, ako niko od mojih 5-6 čitalaca ne želi da se igra pisca, ako nema 5 minuta za mene, čemu moje bdenje iz noći u noć da bih smislio nešto što nikoga ne zanima.
- Pravila igre su, nadam se, jasna. Kada na fejsu, blogeru ili wordpress-u budem imao po najmanje 10 rečenica od najmanje 6 različitih ljudi, igra se završava.
- Nije takmičenje, ne ocenjujem sastave, nema nagrade, nema letovanja i stanova, jednostavno želim da Vas uključim u moj svet „ilegale“, želim da pustite mašti na volju, da zaboravite na sve, samo zamislite čarobni štapić u svojoj ruci i mahnite njime.
- Ovo ne sme da Vam bude obaveza. Odmah obrišite ovu stranicu iz browsera ako ne želite da napišete ništa, jer ni ja neću pisati ništa dok ne dobijem od svojih prijatelja sa druge strane monitora nešto zauzvrat.
- Da bi igra bila poštena, ja ću prvi napisati svojih 10-ak rečenica na datu temu. Ako Vas priča ponese, molim Vas, ne stajte na desetoj rečenici. Nastavite, dajte mi Vaš tok misli, pustite reči nek teku, osećaj je dobar, verujte.
- Nadam se da ćemo se skoro videti, ali znate šta je rekao onaj narkos iz skupštine: Od Vas zavisi!



Da sam čarobnjak...

E, da sam čarobnjak... koliko puta sam u sebi rekao tu rečenicu dok mi je trajalo školovanje। Sada stojim u gomili diplomaca koji, poput mene, čekaju da dobiju svoj štapić i šiljatu kapu, i po prvi put se nazovu majstorima magije। Zaista, školovanje mi je jako brzo prošlo, svi oni sati koje sam proveo bubajući latinske formule, i kodekse časti, su negde daleko, samo trenutak u skoroj budućnosti kada će prozvati moje ime, kada ću se popeti na binu, samo on se računa। Jedva čekam, iako ne znam šta me čeka posle toga. Mogu da pretvorim kamen u hleb, tako da me nije strah od gladi, govorim jezike svih životinja, pa ću uvek naći neku jazbinu u kojoj ću se sakriti od kiše i snega. Ali, šta ću sa ljudima. Čujem da jedni drugima drobe lobanje oko bezvrednih metala poput zlata. Da znaju da ga mogu stvoriti od zemlje, verovatno bi i mene mučili dok im ne odam tajnu. Kloniću se njih, mada ih žalim više nego što ih se bojim. Oni magijom nazivaju to kada lekovitom travom izlečim kugu, ali prava magija je izlazak sunca, ljubav između muškarca i žene, miris prvog cveća posle duge zime... uostalom, za koji trenutak ću postati samo bedni čarobnjak u službi prirode, ali pravi čudotvorac može postati samo onaj ko to zaista želi. Uh, zovu me na binu, idem odmah da primim svoje simbole moći, ali videćemo se sigurno, na ulici, pijaci, gdegod... nećete me prepoznati, ali ja sam uvek tu, uvek spreman da mahnem svojim štapićem, i oteram demone i trolove. Abrakadabra.