Bušido

Ne volim da kasnim, ne volim da čekam, ne volim da me čekaju. Mada, shit happens. Juče sam kasnio na čas, pa sam žurio, trčao i kršio sve pred sobom. Dok sam pretrčavao na diskutabilno zelenom svetlu na semaforu, pogled mi se zauststavio na igraonici. Klinci pikaju kanter, krv pršti, znate već. Razmišljam nešto- zadnji put sam igro kanter pre 3-4 godine. Možda i više. U društvu smo imali lepu tradiciju da se, preko zime, nadjemo par puta nedeljno u igraonici, i prosipamo mozak jedan drugome. Onako viteški. Časno. Uvek je bilo dobro zezanje, i svi smo iz igraonice izlazili nasmejani, bez obzira ko je popio koliko head- shotova. Onda su nam klinci ubili zabavu. Banula ekipa pre- adolescentskih virtuelnih delikvenata, sa svojim čitovima, šiframa, tajnim oružjima i piskavim glasićima, i jebali nam kevu kevinu. Ubiše Boga! Kada smo insistirali da se ne koriste čitovi već moto „neka pobedi bolji“, oni su uzvratili motom „ko vas jebe, koristite čitove i vi!“ i to je fer, mada će Vam svaki samuraj i ronin reći da kodeks časti- Bušido jasno kaže: Bolje časno umreti, nego nečasno živeti. Posle par takvih partija, više nismo kročili u igraonicu. Nešto razmišljam, Ahil i stotine hiljada Grčkih ratnika su pošli u Troju, da časno poginu, i tako uđu u istoriju kao heroji. Srpski vitezovi su svoje Svete kosti ostavili na Kosovu Polju, samo da bi ih generacija pre naše poklonila istim Arnautima koji su te kosti lomili, i tu krv prolili. Sad sam tužan. Razmišljam o evoluciji časti. Homo habilisi su se mlatili toljagama po glavama, nema laži nema prevare. Onda je jedan evoluirao, i izmislio mač. Drugi luk i strlelu, treći samostrel, četvrti barut, peti atomsku- jebenu- bombu, šesti internet, sedmi... ufff, ničeg goreg ne mogu da se setim. E, tu su svi heroji, svi su u pravu, svako može da vređa ostale koliko želi, svi su pametni, svi su zgodni i lepi, omiljeni u društvu sebi sličnih. Pedofili love decu, trlovi troluju, hejteri hejtuju, spameri spamuju, a pirati ... pa pustite mene, nešto drugo htedoh reći. Čast je malo zaboravljena vrlina u nas, pogledajte politiku, estradu, televiziju... Interes, pobeda ili bilo koje drugo trenutno zadovoljstvo dolazi pre fer- pleja, poštovanja, dostojanstva. E, otprilike na toj misli sam stigao na čas, pa sam prestao da razmišljam o ovoj temi. Da, stigao sam na vreme. Ne volim da kasnim, to nije... pa časno.